Jegda gospod bog milosrdno priniče s viših visot svojego božstva – prizri na me, svojego raba, i učini me naslidnika v zemljah roditelj i praroditelj naših, po pristavljeni privisokago gospodina brta našego staršago, gospodina Stefana Tvrtka, Ispravljaje pravila v bogodarovanih mi zemljah, pače že dile vlasti i primaje dostojne od njih razloge…
I tagda pride prid kraljevstvom mi vzljubljeni, srd'čni, pače že virni sluga kraljevstva mi, gospodin Zore Dubrovčanin, naš protovistijar, i moli srd'eno i umiljeno, kako da bismo od njega primili razloge od njegove vlasti protovistijarne, i paki, što je drzal carine i komore za rečenoga brata našego Stefana Tvrtka, ali su koje ine kupnje bile, a ili s nami ali rečenim kraljem Tvrtkom.
I mi, vidivše njega virnu službu i smislivše njegove podobne prošnje i molbe, svitom kraljevstva mi vlastel’ koji tada bihu v dvori kraljevstva mi, koji su zdola pisani, stvori milost kraljevstvo mi i s blagoljub mom mi kraljicom kir Jelenom, rečencmu protovistijaru rekosmo mu primit razlog I prida nam vas kupnjo pln i obilat razlog od vsega sto je recenoga kralja Tvrtka držal, koje godi carine, kuplje i komore.
I paki, takoje, što je u nas držal komore, carine i našu kuću do današnjeg Mihovja dne, od vsega nam prida pravi plni i obilat ovoj kupnjo razlog, kako pravi virni sluga prid kraljevstva mi, vlasteli i vlasteličići.
I mi, vidjevše njegove rečene razloge istinitije i prave, primismo je kako je dostojno za pravo i za plno, ničimre ne štrbe ni priročne ni uzročne, i zato simi našimi listmi rečenoga protovistijara od vsega osvobajamo i njegovu ditcu, viku vikoma.
I paki, vidjevše tuj njegovu virnost učinismo mu navlastitu milost kraljevstva mi i taki njim uvit učinismo da što god od selu u našoj kući opraylja, ali koje carine i komore držal naprida ali što je pridje držal, da ga od toga nitkor ne ima pitati ni jednog razloga u Dubrovniku ni zvati iz Dubrovnika na razlog, ni njega ni njegovu ditcu u viki, ni mi ni naš poslidnji, ni kto inoplemenik, jere ga u sve oslobodismo i blagoslovismo, za njegovu virnu službu, u svidočanstvo naših vlastel’: bana Ivaniša, vojevode Hrvoja, tepačije Batalja, kneza Priboja, kneza Dobroslava, Jure Stipanića, Jurja Radivojevića i Koča vojevode Petra Pavlovića
Tko li bi više pisano iskrenil ali pritvoril – da nema očasti meju pravednici v dan sudnji.
Komentariši