Vjedomo da vi je za rabotu od soli razlog što ste bili vaše teftere poslali sa vašem poklisarom zivanom Sarakovićem na čestitu Portu carevu, ali, u došastiju rečenoga poklisara Zivana bjehu se namjerili ugarski i misirski sultanski veliki poklisari, tere teh rečeneh poklisara rabota i poslova radi nikako ne bi bolje, i poskoro nikako mu se ne može rabota vidjeti …
A po odašastiju rečeneh poklisara, rešeni vaš poklisar prionuv za tuj vašu rabotu, tere s’ svem srdoem žestoko i srčano pred nas, bašalare i pred tefterdari i pred svom Portom carevom, jako i kruto zahvativ i prionuv u mnogo vrijeme se pri, i zatoj mnogo rijeći i besjede učini.
Ali, da zna vaše plemenstvo, jere čestiti car po kazaniju i razabraniju tefterdarovi i kadijine knjige i eminovih teftera potvoriti zakon ne bivši, od oneh aspri po razlogu nekoliko uzeti od vas zapovjedeše!
Ali, naprijed učinismo da je dobar zakon – kako da ne mogu veće ni emini ni amaldari nekoju potvor učiniti!…
Da znaje vaše plemenstvo – vaš rečeni poklisar Zivan, kako je za ovuj rabotu veliku muku i veliku trudbu primil. Bog zna kako inij vaš človjek za vašu rabotu ovakoj srdčano prionuv ne bi mogal čekati!
A za žito što ste poručenijem Zivanu poručili čestitom caru – mnogo govoriv iskasmo. Ali ovuj godinu nikomu žita ne dati, na ovoj skupoj godine, zašto se čestiti car zakleo — togaj radi se i vam ne dade. Ako daja bog napreda hoće po vašoj volji biti.
I paki, što vi kaže Živan – toj su naše riječi. Da ga vjerujete!
I bog vi umnoži!
Komentariši