Kosača

AHMET HERCEGOVIĆ: “DONESOŠE MI I PREDADOŠE CETIRI DESET I SEDAM DUKAT ZLATEH BNETAOKEH…”

Mi, Ahmat paša, milostjom božijeju i poveljenijem velikoga i silnoga cara sultana Bajazid hana, gospodar svemu Crnomu i Bijelomu moru, dajemo na znanije vsakomu čovjeku, pret kim se izneset sija naša knjiga, kako seda došatši vlastele i počtene poklisare dubrovačke, knez Nikulin i knez Frančeski, i donesoše i predadoše mi četiri deset i sedam dukat zlateh, binetačkeh, koje dukate sut ot prveh vremen’ donosili i predavali nam’ i našim ljudem – komu smo mi naručovali.

Zatoj radi im dadosmo sij naš list – da im je v utvrđenije i v nepotvorenije. Takoj da se zna!

POSADILI SMO GA U NATOLIJU DA VASIM LJUDEM VISE NI ZLA NI DOBRA NE UCINI

Vjedomo da vi je – kako ste poslali knjigu 8 glasom do silnoga gospodina cara, takojdere i do nas, i što gode ste upisali sve lijepo, potanko razabrav, silnomu i čestitomu gospodaru opovidjehmo i v semi mu bi vaše služba draga.

Trebije i po sem sega da pazite i razabiratei koji gode glas čujete i razberete, koliko gode mohele najbrže upisav, posilajte u znanije na Portu gospodina cara, takojdere i do nas da razbiramo.

I za Zivana što nam pišete, razbrah pobunden: jem se calobodi, ali ga smo posadili u Natoliji – e veće vašem ljudem ni zla ni dobra da ne učini.

JEDNA ZLA ZENA NEKOJIM CAROLIJAMA JEST TOJ SMELA

Dođoše kaluđeri na Portu gospodina cara od manastira srpscijeh, od Pilandara i od Svetog Pavla, iz Svete gore, i hotješe gospodinu caru da skažu sve malo i golemo – po koji put je ostavio i zašto car Stjepan jednoj crkvi na Jerusolimu nekoji dohodak i kako je onaj crkva pogibla. I poslije, kako je carica Mara s vami načinila da onaj dohodačac dajete u taj dva manastira više rečena. I jeste davali nekoliko godina. I paki, jest nekoliko godina jedna zla žena nekojim vuhovstvom toj smela – i nijeste im davali togaj dohodaoca od nekoliko godine.

I ja, tej besjede čuv od njih i procijeniy kamo úe (taj razgovor) poći, ne dah im govoriti gospodinu caru, kako onij ki jesam vaš prijatelj. Zatoj, ako mene za prijatelja držite i moj savjet primate — s njimi se samirite i što im je do sada dužno podajte im i naprijeda, da im njih’ rabotica ne gine. Ako li moj savjet ne primite, vi znate, kada opet dodu gospodinu caru govoriti – mi ih zaustaviti necemo..