Balkanski ratovi

BALKANSKI RATOVI: Prva srpsko-bugarska neslaganja. Ko je prvi zauzeo Jedrene?

Bojnik Milovan Gavrilović opisuje kako je zarobio Šukri-pašu

Moj puk, dvadeseti, imao je da zauzme Ka-zan tepe. […] Bio je snažno dočekan, naročito artiljerijskom vatrom.

Puk je ipak, i u širokom talasu, išao snažno napred goneći pred sobom na bajonet i razbijajući tursku pešadiju.

U definitivnu našu pobedu nije moglo biti više sumnje. I doista, na forovi-ma se brzo zalepršale bele zastavice i jedan izaslanik Šukri-paše priđe jednom oficiru 20. puka, tražeći izrično komandanta srpske ar-mije Stepu Stepanovića da s njim pregovara o predaji…

Oficir me provede kroz mračne kazamate i dovede do pred samu kancelariju Šukri-paše. Čim se vrata kancelarije otvoriše ja stupih unutra. Sukri-paša ustade sa celim svojim štabom.

Pridem mu, pozdravim vojnički i u ovom momentu koji nikad neću za boraviti, obratim se rečima: -Ekselencijo! Majoru srpske vojske Milovanu Gavriloviću čast je obavestiti vas, da ste u ovom trenutku pod zaštitom srpske vojske. Namerno sam hteo da izbegnem teže izraze kao što je “zarobljenik”.

Odmah sam ga zamolio da sa svima svojim oficirima primi najiskrenije komplimente cele srpske vojske na herojskoj odbrani Jedrena. – Ja sam, odgovori Sukri uzbudenim glasom, i ranije znao da je srpski narod valjan i hrabar narod. U toku ovog rata o tome sam se licno uverio. Odmah me je predstavio ostalim generalima i celoj sviti i ponudio da sednem. Najsvečaniji čin osvajanja Jedrena bio je svršen.

Vreme je odmicalo i ja sam morao da prekinem ovaj prijatan razgovor. Zamolim njegovu ekselenciju da se udaljim i izadem na polje. Tek što sam izašao, stiže jedan bugarski oficir u utvrdenje i javi mi da dolazi s nalogom da odvede Sukri-pašu. – Po čijem nalogu? – upitah. –

Po nalogu generala Ivanova.

– Imate li legitimacije?

– Nemam!

– Ja vas ne poznajem, rekao sam mu mirno.

– Svi smo mi pod komandom generala Ivanova, odgovori on.

– Tako je. Svi oficiri su pod komandom generala Ivanova, ali ko mi garantuje da ste vi uopšte oficir?

Meni su potrebne legitimacije i ovlašćenje da vam predam Sukri-pašu. […] Izadem opet pred Sukri-pašu. – Ekselencijo, rekoh, ovde je jedan bugarski oficir koji kaže da je za vašu ekselenciju spremljen stan. Ako vaša ekselencija želi poci, može ići tamo odmah. Ako, pak, želi noćas ostati i dovesti stvari u red, može mirno prenociti ovde…] Tako je učinjeno. Sukri je prenoćio u našem utvrdenju u kome je bio i zarobljen.

Nakon petomjesečne opsade i žestokih napada bugarske vojske i dviju srbijanskih divizija i isto tako herojske obrane osmanskog garnizona, glavno osmansko utvrdenje u Trakiji, Jedrene/Adrianopol, zauzeli su saveznici 13. ožujka 1913. I bugarski i srbijanski zapovjednik tvrdili su da su obrambene linije probili njihovi vojnici i da su oni jedini “pobjednici”. Slične su se rasprave vodile i oko raznih drugih mjesta, što je poslije utjecalo na javno mnijenje i na historiografije balkanskih zemalja...

Izvještaj francuskoga vojnog atašea u Sofiji o tome kako je utvrdu u Jedrenu osvojila bugarska vojska 22. 4. 1913.

“Odnosi izmedu Bugara i Srba su danas krajnje zategnuti, a dokaz tome može se naći u raznim prigodama. Jedna od tih prigoda je okupacija Jedrena. Bugarske jedinice na istočnom sektoru u Žestokoj su borbi zauzele glavni položaj. I samo zahvaljujući tome Turci su se predali i na drugim sektorima, napustili svoje položaje i predali utvrdu pred neprijateljskim napadima. Pregled ovih položaja pokazuje da su u svim ostalim sektorima, osim istočnoga, Turci imali vremena unistiti materijal. Očevidno, imali su dovoljno vremena u drugim sektorima unistiti sve, dok je na istocnom sektoru materijal neoštećen, jer zbog Žestokoga bugarskog napada nije bilo vremena za uništavanje.”

Ipak, srbijanske novine tvrde da su njihove divizije same zauzele glavne položaje na njihovu sektoru. Tvrde i da se Sukri-paša predao 20. srbijanskom puku. Ali prema pašinoj osobnoj izjavi danoj g. Nekljudovu, ruskom ambasadoru u Srbiji, zarobio ga je dana 13. (26.) pukovnik Marholev, zapovjednik bugarskoga puka. Dvadeseti srbijanski puk poslije je samo dobio zadatak da ga čuva.

Matharel Balkanski rat očima jednog Francuza

Jedrene je palo! – Clanak u rumunjskim novinama

Pad ove utvrde nakon gotovo pet mjeseci, izolirane od turske vojske, okružene neprijateljem, izgladnjele i prisiljene na predaju samo zbog nedostatka hrane i, dakako, streljiva, ne može se smatrati ni bugarskom pobjedom. Turci se ne bi trebali sramiti, jer se ovaj sveti grad nije predao, nego je zauzet na juriš nakon očajničke borbe zbog koje će se hrabro ime Sukri-paše zauvijek pamtiti. Herojski otpor Hadrijanova grada donekle je rehabilitirao Osmansko Carstvo koje su mnogi sramotni porazi teško moralno kompromitirali i koje teško podnosi to što je gotovo prognano iz Europe.

Adevarul, XXVI, br. 8113, 15/28. ožujka 1913, str. 1

Kako autor objašnjava pad Jedrena?

Na čijoj su strani njegove simpatije? Po kušajte objasniti zašto.