Rune su nizovi povezanih abeceda koje koriste slova poznata kao rune, znakovi koji su najvjerovatnije nastali meÄu Gotima u prvom vijeku, a koji su izvorno bili u praktiÄnoj upotrebi kod germanskih i anglosaksonskih naroda. Skandinavske varijante su poznate kaoĀ Futhark, a anglosaksonske kaoĀ futhorcĀ iliĀ fuĆ¾orc.
Ime Runa vodi porijeklo iz korijena rijeÄiĀ RunĀ (gotiÄkiĀ runa), Å”to znaÄi ātajnoā ili āÅ”aputanjeā. U baltiÄkim jezicima ova rijeÄ znaÄi āgovorā. U finskom jeziku,Ā RunoĀ znaÄi āpjesmaā, na starom nordijskom jezikuĀ RunĀ znaÄi ātajnaā, ātajno znanjeā, āmudrostā, Äarobni znakoviā i āpisani znakoviā, a sliÄna znaÄenja ima i na starom engleskom jeziku, te na starom saksonskom gdje rijeÄ Runa znaÄi āmisterijaā ili ātajnaā.Ā RunĀ se takoÄer može pronaÄi i u starim keltskim jezicima, a u svim varijantama rijeÄ oznaÄava ātajnuā ili āmisterijuā.
Tek kasnije, smisao same rijeÄi Run se poÄeo odnositi za svaki hijeroglifski znak koji je predstavljao rune kao pismo tajnihpredavanja. Iako na prvi pogled izgledaju kao klasiÄno āpismoā, rune to nikada nisu bile. DoduÅ”e, nekolicina runa se može fonetski izraziti, ali veÄina je ostala u formi simbola, poznatih kao glifovi.
O runama se gotovo niÅ”ta nije znalo sve do 16. stoljeÄa kada su se i zvaniÄno poÄele istraživati. Pod snažnim utjecajem crkve, tadaÅ”nji runolozi i nisu imali previÅ”e slobode za teorije o runama, a takoÄer nisu imali ni zajedniÄki sistem, pa je sve do 20. stoljeÄa svaki tumaÄio rune prema svojim istraživanjima. Jedni su tvrdili da rune imaju veze sa Mjesecom, drugi sa astrologijom, treÄi da je to obiÄna abecedaā¦ uglavnom, svi su se složili u jednom ā neki natpisi su imali magiÄnu svrhu.
Rune i magija
VeÄina naÅ”ih predaka je vjerovalo u magiju i ona je bila sastavni dio svakodnevnog života. Rune su bile dio tih vjerovanja, a kombinovale su se sa mitovima, Božijim oblicima, te filozofijom i ritualnim oblicima raznih germanskih plemena. Svaki runski simbol u sebi sadržava neku elementarnu silu.
Rune su se nekada koristile za proricanje buduÄnosti, bacanje uroka, lijeÄenje, kao i bilo koju drugu vrstu magije. Neka plemena su na maÄevima imali runski simbol pobjede, koji im je navodno pružao nadljudske moÄi u ratu.
Mnoge rune su predstavljale odreÄene magiÄne simbole, no niÅ”ta se nije smatralo tako moÄnim kao kombinovanje runa u jedan simbol (bandrun). Ali ovo nije bio zadatak koji je mogao svako obaviti. Za kombinovanje runa moralo se imati posebno znanje, detaljno znaÄenje svake pojedinaÄne rune, te magiÄna posljedica koja se dobije njihovim kombinovanjem.
Pored kombinovanih runa, Äesto su se koristile i slikovite reprezentacije svetih pojmova koji pomažu u formuliranju i smjeru Äarobne moÄi. Ovi znakovi i simboli su radili u suradnji s runskim snagama, ili su utjelovljenje sile koja izražava ostatak formule. Oni su obiÄno bili izraÄivani kao talismani za zaÅ”titu, ili objekti za meditaciju ili bilo koju drugu vrstu magije. (Neki od najpoznaijih su prikazani na slici iznad)
Rune kao pismo
Rune se pojavljuju u formi u napisanih rukopisa u samo nekoliko raÅ”trkanih sluÄajeva. Pjesme napisane ovim simbolima se mogu pronaÄi u anglosaksonskim i skandinavskim tradicijama, a možda i najvažniji rukopisi koji sadrži runske simbole su Abecedarium Nordmannicum iz devetog stoljeÄa naÅ”e ere, te Codex Runicus, rukopis koji sadrži zakone pokrajine Sconia napisan u cijelosti runama, u Danskoj u Äetrnaestom stoljeÄu.
U runskim natpisima su se Äesto mogli vidjeti i glifovi, to jest, rune koje su imale simboliÄno, a ne fonetsko znaÄenje. Neki od najpoznatijijh i najÄeÅ”Äih su bili Thorov ÄekiÄ ā simbol koji izgleda kao (nacistiÄki) kukasti križ, zatim SunÄev toÄak (krug unutar kojeg se nalazi križ) koji je oznaÄavao sveta mjesta, a koji su kasnije usvojili i krÅ”Äani u naporima da prisvoje narode koji su ga koristili.
Danas joÅ” uvijek možemo pronaÄi rune i u modernim simbolima. Na primjer, jedan od najpoznatijih znakova ā znak mira ā je sastavljen od dva runska simbola: Y ā runski simbol ljudske smrti i krug ā simbol za neroÄeno dijete. PoÅ”to bi ovakav iskombinovan simbol predstavljao oÄaj, on je okrenut naopaÄke kako bi predstavio sve Å”to je suprotno od oÄaja.
KomentariŔi