Dojdoše veličstvu kraljevstva mi od slavnoga grada Dubrovnika plemeniti vlastele i poklisarje, a na ime Zun Zurković i Mihod Rastic, govore razumno i esno o vsih dilih kraljevstvu mi.
I meju inimi rabotami – slatko prosiše i moliše, govoreće da bi im platilo kraljevstvo mi sto im osta dužan brat kraljevstva mi, bivši slavnoga spomenutija gospodin kralj Tvrtko.
I mi, vidivši prošenije, pravo i dostojno govoTenije, i, takoje, razgledavše povelji i listove i kletvi gospodina kralja Tvrtka, kako da bi se ne ukratila krasna ljubav i dobri zakoni, koji su vazda postali meju kraljevstvom mi i meju Dubrovnikom…
Vse toj razgledavše i vidivše – stvorismo svit s kraljevstva mi s poglavitimi vlasteli, koji u to vrime bihu pri nas, vsi s nami jedinosrdno naslidujuóe cara nebeskago, koji kripi kraljevstvo mi u dobrih dilih…
Uslišasmo prošnju poklisarev dubrovačscih i stvorismo im milost, i zapisasmo po sih naših poveIjah – da im platimo i plaćamo dvi tisući i pet sat i petdeset dukat’, što im je ostal dužan kralj…
Komentariši