Ustaški tajni odbor za istrebljenje Srba i Jevreja je u Tuzli planirao je da šestog januara 1942. godine, na Badnje veče, minira Saborni hram u Tuzli i pobije okupljene vernike.
Planirane su likvidacije i u Srpskoj varoši. Za ovu informaciju je saznao tuzlanski muftija Šefket ef. Kurt koji je, sa grupom uglednih Tuzlaka, zatražio hitan prijem kod nemačkog komandanta grada, potpukovnika Wista, i od njega energično zahtevao da onemogući zločin. Tada je potpukovniku Wistu rečeno da će ukoliko se ovo desi muslimani masovno krenuti da se odmeću u pokrete otpora. Uvidevši da ćeto izazvati muslimane Tuzle Nemačka komanda je, iz svojih interesa, odmah istakla plakat sa upozorenjem da – „niko ne sme nikoga zlostavljati, oduzimati ili rušiti tuđu imovinu i dirati živalj koji slavi“.
Zahvaljujući angažmanu muftije Šefketa ef. Kurta, u Tuzli nije bilo masovnih zločina. Ovaj događaj je centralno istorijsko mesto odbrane zajedničkog života u Tuzli i regiji. Izmedju ostalog o njemu je Meša Selimović rekao: Kad je umro, na sahranu je došlo desetak hiljada ljudi, među kojima najviše Srba – seljaka iz okoline Tuzle. Potresan govor nad grobom održao je pravoslavni sveštenik Đorđe Jovanović.
A, Muhamed ef. Lugavić nastavlja: “ Mogu vas podsetiti da je prota Jovanović, kad je umro rahmetli muftija Kurt, molio da ga i on spusti u mezar. Mnogo je lepih primera iz naše zajedničke istorije, a koji su danas negde u zapećku raznih zločina. Ima li ko da želi da se posvetimo iznošenju dobrih primera zajedničkog suživota. Niko nama do nas samih nije bliži, ne zaboravimo to. Bog nas jedne drugima dade, hvala Mu.“
Autor: Muftija beogradski Mustafa Jusufspahic
Komentariši