Ruski vojnik
Moderno doba

Pismo ruskog vojnika Bogu iz Drugog Svjetskog rata

Pismo je nadjeno u šinjelu vojnika Alekandra Zacepa, poginulog u borbi.

Bitka između Ruske vojske i Njemačke armije na Finskom frontu. Ruski vojnik piše u rovu pismo:

„Čuj Bože…

Još nijedan put u životu nisam govorio sa Tobom, ali danas želim da Te pozdravim.

Ti znaš da su mi od djetinjstva govorili, da Te nema. I ja ludak sam povjerovao. Tvorevinu Tvoju nikada nisam sagledao. I gle, noćas sam posmatrao iz kratera, što ga je napravila granata, zvjezdano nebo, nada mnom. Neočekivano sam shvatio, diveći se svemiru, kako surova može biti obmana.

Ne znam Bože, hoćeš li mi pružiti ruku, ali ja ću ti reći i Ti ćeš me shvatiti nije li čudno, da se usred užasnoga ada, iznenada, pojavila svjetlost i ja sam Te prepoznao? I osim toga ja nemam ništa više reći, još samo, da sam srećan, što sam Te upoznao. U ponoć je zakazan napad, Ali, ne plašim se: Ti na nas gledaš…

Signal. Šta ću? Moram da krenem. Bilo mi je lijepo sa Tobom. Još želim reći, da će, što je Tebi znano, bitka biti teška, i, možda ću Ti, već noćas pokucati. I ako ti do ovoga trenutka nisam bio prijatelj, hoćeš li mi dozvoliti da uđem, kada dođem? Čini mi se, ja plačem. Bože moj, Ti vidiš, šta se sa mnom desilo, da sam danas progledao.

Oprosti mi Bože moj, odlazim. I ne vjerujem da ću da se vratim. Kako je čudno, ja se smrti više ne bojim.“