srednji vijek

Srednji vijek

GUBITAK ZLATNOG ROGA: Detaljan opis borbi i osvajanja Carigrada

Cijele prve dvije nedjelje aprila sna┼żno je duvao sjeverac. Bura je prikovala za Hios tri─Ĺenovljanske galije, koje je papa unajmio i natovario oru┼żjem i namirnicama. Vjetar je 15. aprilaiznenada pre┼íao u ju┼żni, i la─Ĺe su odmah isplovile prema Dardanelima.

U blizini moreuza pridru┼żio im se veliki carski teretni brod natovaren ┼żitom koje su carevi izaslanici kupili na Siciliji; brodom je komandovao iskusni pomorac Flatanelas. Dardaneli nisu bili ─Źuvani, jer je sada cijela osmanska flota bila kod Carigrada.

La─Ĺe su kroz njih brzo pro┼íle i uplovile u Mramorno more. U petak ujutru, 20.aprila, stra┼żari na bedemima prema moru ugledali su ih kako se pribli┼żavaju gradu. Videli su ih i osmanski stra┼żari i po┼żurili da obavjeste sultana. On ska─Źe na konja i ja┼íe preko bre┼żuljaka da izda nare─Ĺenje Baltogluu. Admiralu je naredio da, ako je mogu─çe, zarobi la─Ĺe, u protivnom da ih potopi. Nikako im se ne smije dozvoliti da stignu do grada. Ako ne obavi ovaj zadatak, neka se ne vra─ça ┼żiv.

Baltoglu je odmah pripremio svoje brodove. Odlu─Źio je da ne upotrij ebi samo one na jedra, jer se ne mogu kretati protiv jakog ju┼żnog vjetra, a svim ostalim brodovima njegove flote nare─Ĺeno je da mu se pridru┼że. Sultan je sa sobom doveo i neke od svojih najboljih vojnika. Oni su se ukrcali nave─çe transportne brodove. Na neke brodove postavljeni su topovi.

Na drugim su podignuti zakloniod obi─Źnih i velikih ┼ítitova. Za dva ili tri sata velika armada, pokretana hiljadama vesala, isplovilaje da zarobi bespomo─çne ┼żrtve. Sigurna u pobjedu, dolazila je uz bubnjavu dobo┼ía i zvuke truba. U gradu su svi stanovnici, koji nisu bili potrebni za odbranu bedema, nagrnuli na padine Akropolja, ili na vrh ogromnog Hipodroma u ru┼íevinama, zabrinuto gledaju─çi u hri┼í─çanske brodove, dok je sultan sa svojim ┼ítabom posmatrao s obale Bosfora, odmah iza bedema Pere.

U rano poslepodne, kada su im se Turci pribli┼żili, hri┼í─çanske la─Ĺe ve─ç su bile kodjugoisto─Źnog dela grada. Baltoglu im iz prve tri reme dovikuje da spuste jedra. Ne poslu┼íav┼íi ga, la─Ĺe nastavljaju svojim pravcem. Tada im se pribli┼żavaju prvi turski brodovi. More se ve─ç bilouzburkalo, a vetar je duvao protiv Bosforske struje.

Po takvom vremenu te┼íko je manevrisatitriremama i biremama. Sem toga, hri┼í─çanske la─Ĺe su imale preimu─çstvo u visini, a bile su i dobronaoru┼żane. S njihovih paluba, visokih krma i pramaca, s ko┼íeva na katarkama, mornari su bili upolo┼żaju da turske brodove dole obasipaju strelama, d┼żilitima i kamenjem, a Turci su malo ┼ítamogli da u─Źine osim da poku┼íaju da se popnu na njih ili ih zapale. Skoro ─Źitav sat su hri┼í─çanske la─Ĺei dalje plovile, ometane Turcima, ali stalno uspevaju─çi da ih se otresu.

A onda, iznenada, upravo kadje trebalo da oplove rt ispod Akropolja, vetar je stao, a jedra su se bespomo─çno opustila. Na tommestu krak struje koja ide ju┼żno niz Bosfor udara u rt i skre─çe ka severu prema obali Pere; posebnojako vu─Źe posle ju┼żnog vetra. U njega su zapale hri┼í─çanske la─Ĺe. Kad su skoro dodirnule gradskebedeme, s struja je po─Źela polako da ih nosi upravo prema mestu odakle je sultan posmatrao bitku.

Sada je izgledalo da ─çe Baltoglu lako do─çi do plena. Zapazio je kakvu ┼ítetu njegovimbrodovima, ako se suvi┼íe pribli┼że, mo┼że naneti vatra hri┼í─çana. Zato je ostavio manji razmak izme─Ĺuneprijatelja i svojih ve─çih brodova kojima ga je opkolio, kako bi ga zasipali topovskim ─Ĺuladima ikopljima s plamenom, nameravaju─çi, kada posustane, da mu se opet pribli┼żi. Poku┼íaji su mu biliuzaludni. Njegovi laki topovi nisu imali potrebni nagib, a izazvane po┼żare brzo su gasile dobrouve┼żbane posade.

On tada poziva svoje ljude da krenu napred i popnu se na brodove. Sam uzima zacilj carski teretni brod. To je bio najve─çi od hri┼í─çanskih brodova, ali i najslabije naoru┼żan. Unjegovu krmu Baltoglu udara pramcem svoje trireme, dok su se neki drugi njegovi brodovi pribli┼żilii poku┼íali da se zaka─Źe za njega gvozdenim ─Źakljama ili kukama zabacivanim za lance sidara.Videlo se da je pet trirema opkolilo jednu ─Ĺenovljansku la─Ĺu, drugu ÔÇö trideset fusti, a tre─çu ÔÇö─Źetrdeset parandarija punih vojnika, ali niko iz daljine nije mogao razaznati ┼íta se de┼íava u tommete┼żu.

Disciplina na hri┼í─çanskim brodovima bila je izvanredna. ─Éenovljani su nosili izvrsneoklope, a imali su i velike ba─Źve s vodom za ga┼íenje po┼żara, kao i sekire za odsecanje glava i rukuonih koji su se uspinjali. Carski teretni brod, mada nije bio naro─Źito pogodan za borbu, nosio jeburad sa zapaljivom te─Źno┼í─çu, poznatom kao gr─Źka vatra, oru┼żje koje je za poslednjih osam stotinagodina u mnogim pomorskim bitkama spasilo Carigrad. Imalo je uni┼ítavaju─çe dejstvo. S drugestrane, Turcima su smetala vesla sopstvenih brodova jer su se me─Ĺusobno zaplitala, a mnoga su bilapolomljena kamenjem kojim su odozgo zasipani. Ali kad god bi neki turski brod bio onesposobljen,uvek je tu bio drugi da zauzme njegovo mesto.Naj┼że┼í─ça borba vodila se oko carskog broda. Baltoglu ga nije pu┼ítao da umakne. Njegoviljudi poku┼íavali su u naletima da se popnu na njega, ali su ih svaki put Flatanelas i njegova posadaodbijali. Ali brodu je ponestajalo oru┼żja. Njegov te┼żak polo┼żaj primetili su, i pored sopstvenihte┼íko─ça, ─Ĺenovljanski kapetani.

Nekako su uspeli da uz njega dovedu svoje brodove i ubrzo su ─Źetiribroda bila me─Ĺusobno povezana. Posmatra─Źima s obale izgledali su kao velika tvr─Ĺava s ─Źetiri kulekoja se uzdizala iz mete┼ża ┼íto ga je stvorila turska flota.Sa svojih bedema i kula gra─Ĺani su celo poslepodne sa sve ve─çom zabrinuto┼í─çu posmatralibitku. Sultan je s obale tako─Ĺe uzbu─Ĺeno posmatrao, ─Źas uzvikuju─çi re─Źi ohrabrenja, ─Źas kletve, ─Źasuputstva koja se Baltoglu pravio da ne ─Źuje, jer se njegovo veli─Źanstvo, koliko god da je cenilozna─Źaj mornarice, nije uop┼íte razumevalo u pomorsku ve┼ítinu.

U svojoj plahovitosti, Mehmed jestalno naterivao konja u more i ujahivao u pli─çak sve dok po njemu ne bi po─Źeo da se vu─Źe njegovogrta─Ź, kao da je i sam ┼żeleo da u─Ĺe u borbu.Kako se ve─Źe pribli┼żavalo, izgledalo je da se hri┼í─çanske la─Ĺe ne mogu jo┼í dugo odr┼żati.Turcima su nanele veliku ┼ítetu, ali ovi su imali jo┼í brodova za napad. A onda je iznenada, prizalasku sunca, vetar po─Źeo na mahove da duva sa severa. Velika jedra hri┼í─çanskih la─Ĺa opet su sera┼íirila, i one su uspele da se probiju kroz turske brodove u sigurnost iza lanca.

U sve ve─çoj pomr─Źini Baltoglu nije mogao da reorganizuje svoju flotu. Dok mu je sultan i dalje dovikivaozapovesti i kletve, on je naredio povla─Źenje na sidri┼íte kod Diplokiona. Kad je pala no─ç, lanac jeotvoren i tri mleta─Źke galije, pod Trevizanovom komandom, isplovile su uz glasne zvuke truba ÔÇökako bi Turci poverovali da ─çe ih napasti cela hri┼í─çanska flota i odustali od novog napada. Potom supobedni─Źke la─Ĺe dopra─çene do sidri┼íta u bezbednom Zlatnom rogu.Pobeda je bila velika i ohrabruju─ça.

Ushi─çeni, hri┼í─çani su tvrdili da je poginulo deset ilidvanaest hiljada Turaka, a nijedan hri┼í─çanin, mada su dva ili tri mornara umrla od zadobijenih rananekoliko dana kasnije. Po trezvenijoj proceni, turski gubici su bili ne┼íto vi┼íe od stotinu ubijenih, ipreko tri stotine ranjenih; a hri┼í─çanski ÔÇö dvadeset tri poginula, a s ponekom ranom bezmalopolovina svih posada. Pri svem tome, la─Ĺe su dovezle dobrodo┼ílo poja─Źanje u ljudstvu i dragocenezalihe oru┼żja i hrane. Tako─Ĺe su pokazale i nadmo─ç hri┼í─çana u pomorskoj ve┼ítini.164Sultan je bio besan. Mada gubici nisu bili veliki, poni┼żenje i ┼íteta nanesena moralu Turakabili su ozbiljni.

U pismu koje mu je odmah napisao ┼íeik Ak ┼áemsedin, jedan od glavnih verskihuglednika u njegovom logoru, re─Źeno mu je da ga narod okrivljuje zbog pogre┼ínog prosu─Ĺivanja inedostatka autoriteta, i strogo mu se nare─Ĺuje da kazni odgovorne krivce, kako se sli─Źni porazi ne bidesili i njegovim kopnenim snagama. Sutradan je Mehmed pozvao Baltoglua i javno ga prekoreokao izdajnika, kukavicu i glupaka, pa naredio da mu odseku glavu.

Nesre─çnog admirala, te┼íkoranjenog u oko kamenom izba─Źenim s jednog njegovog broda, od smrti je spasilo samo svedo─Źenjenjegovih oficira o li─Źnoj upornosti i hrabrosti Baltoglua. Presu─Ĺeno je da mu se oduzmu ne samozvanja admirala i namesnika Galipolja, koja su data jednom od sultanovih prisnih poverenika,Hamza-begu, ve─ç i celokupna li─Źna imovina koja je podeljena jani─Źarima. Zatim je batinan potabanima pa pu┼íten da provede ostatak ┼żivota u siroma┼ítvu i zaboravu. Jo┼í od prvog neuspeha njegovih brodova da probiju lanac, Mehmed je razmi┼íljao o tomekako da zadobije kontrolu nad Zlatnim rogom.

Ovaj gorki poraz ga je nagnao da odmah pre─Ĺe uakciju. Dok je besnela pomorska bitka 20. aprila, bombardovanje bedema ni za trenutak nijeprestajalo. Slede─çeg dana bilo je ┼że┼í─çe nego ikad dotad. U toku dana velika kula blizu dolineLikosa, poznata kao Vaktatinijan, pretvorena je u ru┼íevine, a uni┼íten je veliki deo spolja┼ínjeg zidaispod nje. Ne bi je uspeli odbraniti, mislili su branioci, da su Turci tada naredili op┼íti napad. Alitoga dana sultan nije bio kod bedema, i nare─Ĺenje za napad nije dato. Kada je pala no─ç, bre┼ía jezatvorena gredama, zemljom i ┼íutom.

Mehmed je proveo dan kod Diplokiona. Njegov dovitljivi um na┼íao je re┼íenje problema.Izgleda da mu je jedan Italijan u njegovoj slu┼żbi sugerisao da se brodovi mogu preneti preko kopna.Prilikom jedne od svojih nedavnih bitaka u Lombardiji, Mle─Źani su na platformama s to─Źkovimauspe┼íno preneli celu flotilu s reke Po na jezero Gardu.

Ali tamo je zemlji┼íte bilo ravno. Prenetibrodove s Bosfora u Zlatni rog, preko grebena ─Źija nadmorska visina ni na jednom mestu nije manjaod dve stotine stopa ÔÇö bio je te┼żi problem. Ali sultanu nisu nedostajali ni ljudstvo ni materijal.

Prvih dana opsade njegovi in┼żenjeri su gradili put koji je, izgleda, polazio od Tophane uz strmudolinu do dana┼ínjeg trga Taksim, a zatim malo skretao i spu┼ítao se dolinom ispod sada┼ínjeBritanske ambasade do niskog terena uz Zlatni rog koji su Vizantinci zvali Dolina izvora, a koja jesada poznata kao Kasimpa┼ía. Ako su mornari iz Zlatnog roga ili gra─Ĺani Pere i primetili gra─Ĺenjeputa, nesumnjivo su pretpostavljali da sultan jednostavno ┼żeli da ima lak┼íi pristup do svojepomorske baze kod Diplokiona. Tu je dopremljena nagomilana drvena gra─Ĺa za pravljenje platformi s to─Źkovima za brodove, i za neku vrstu ┼íina; izliveni su metalni to─Źkovi, i dovedene volovskezaprege.

U me─Ĺuvremenu, izvestan broj topova postavljen je u Dolinu izvora.Rad je ubrzan 21. aprila. Dok su hiljade zanatlija i radnika obavljale poslednje pripreme,sultan je naredio da top, koji se nalazio iza Pere, stalno dejstvuje protiv lanca, kako bi se odvratilapa┼żnja od usidrenih brodova, a crnim topovskim dimom zamaglio vidik uz Bosfor, i tako se skrilo┼íta se tu radi. Namernom gre┼íkom nekoliko ─Ĺuladi palo je na bedeme Pere da na njih ne bi dolaziligra─Ĺani i radoznalo posmatrali.S prvim zracima zore u nedelju 22. aprila krenula je neobi─Źna povorka brodova.

Platformesu spu┼ítene u vodu i tu za njih privezani brodovi; onda su koturima izvu─Źene na obalu gde su ispredsvake upregnuti volovi, i odre─Ĺeni ljudi koji ─çe pomagati pri prelazu preko strmijih i te┼żih delovaputa. U svakom brodu vesla─Źi su sedeli na svojim mestima i veslali po vazduhu dok su oficiri i┼íligore-dole daju─çi takt. Jedra su razapeta kao ┼íto bi bila da su brodovi na moru. Zastave su se vijorile,bubnjevi udarali, frule i trube svirale dok je brod za brodom izvla─Źen uz bre┼żuljak kao u nekomfantasti─Źnom karnevalu. Na ─Źelu je bila jedna mala fusta. Kada je uspe┼íno pre┼íla prvu strmu padinu,za njom je brzo sledilo nekih sedamdeset trirema, birema, fusti i parandarija.168Mnogo pre podneva hri┼í─çanski mornari u Zlatnom rogu i stra┼żari na bedemima iznad lukeugledali. su, na svoj u┼żas, ovo neobi─Źno spu┼ítanje brodova niz bre┼żuljak preko puta njih u vodeRoga u blizini Doline izvora. Strava je zavladala gradom.

Pre nego ┼íto je poslednji brod skliznuo uluku, mleta─Źki bailo je ve─ç razgovarao s carem i ─Éustinijanijem i, na njihov savet, pozvao mleta─Źkekapetane brodova na poverljivo savetovanje kome je prisustvovao jo┼í samo ─Éustinijani. Dati surazni predlozi. Jedan je bio da se ubede ─Éenovljani u Peri da se pridru┼że op┼ítem napadu na turskuflotu u luci.

Uz pomo─ç njihovih la─Ĺa, koje do tada nisu uzele u─Źe┼í─çe u ratu, Turci bi u otvorenojborbi bili lako pobe─Ĺeni.Ali nije bilo verovatno da ─çe Pera odustati od svoje neutralnosti i, u svakom slu─Źaju, vremebi bilo izgubljeno u nu┼żnim pregovorima. Drugi predlog bio je iskrcati ljude na suprotnu obalu iuni┼ítiti turske topove u Dolini izvora, a onda poku┼íati spaljivanje njihovih brodova. Ali u gradu nijebilo dovoljno boraca da bi se rizikovala jedna tako pogibeljna operacija. Kona─Źno, kapetan galijekoja je do┼íla iz Trapezunta, ─Éakomo Koko, predlo┼żio je da odmah treba poku┼íati no─çu spalitibrodove i ponudio se da on bude vo─ça tog pothvata.

Njegovu ponudu savet je prihvatio odlu─Źiv┼íi dao akciji ne obave┼ítava ─Éenovljane. Sa─Źuvati tajnost bilo je va┼żno i bitno, a Mle─Źani su bili spremnida daju potrebne brodove.Kokov plan je bio da se napred po┼íalju dva velika transportna broda ─Źiji ─çe bokovi bitiza┼íti─çeni od topovske ─Ĺuladi balama pamuka i vune. Sledi─çe ih dve velike galije da bi spre─Źilemogu─çi napad na njih. Skrivane ovim velikim brodovima, dve male fuste, pokretane veslima,neopa┼żeno ─çe se uvu─çi usred turske flote, prese─çi u┼żad sidara i na njih ubaciti zapaljivi materijal.Odlu─Źeno je, na Kokovo razo─Źarenje, da se s poku┼íajem ─Źeka do no─çi 24-og, da bi se mleta─Źkibrodovi mogli pripremiti. Na nesre─çu, tajna nije sa─Źuvana; ─Éenovljani u gradu su nekako doznali zaplan i razgnevili se ┼íto i oni ne u─Źestvuju, podozrevaju─çi da Mle─Źani ┼żele da prisvoje svu slavu. Da bi se umirili, dogovoreno je da jedan od brodova bude njihov. Ali nisu imali nijedan spreman, takoda su zahtevali dalje odlaganje, do 28-og. Odluka je bila kobna. Turci su sve vreme pove─çavali brojtopova u Dolini izvora, a bilo je i nemogu─çe osigurati da sve pripreme pro─Ĺu neprime─çeno. Vest je stigla do Pere i tamo┼ínjeg ─Éenovljanina koga je sultan pla─çao.U subotu 28. aprila, dva sata pre zore, dva velika transportna broda, jedan mleta─Źki i jedan ─Ĺenovljanski, dobro oblo┼żena balama, isplovila su neprimetno ispod zidina Pere, koji su ih ┼ítitili,pra─çeni dvema mleta─Źkim galijama sa po ─Źetrdeset vesla─Źa pod zapovedni┼ítvom samog Trevizana injegovog zamenika Zakarija Grionija.

Iza njih su sledile tri lake fuste, svaka s pedeset vesla─Źa ÔÇöKoko je bio u prvoj ÔÇö a pored njih i nekoliko malih la─Ĺa sa zapaljivim materijalom. Kad su krenuli,mornari su primetili kako je s jedne od kula Pere blesnula jarka svetlost. Pitali su se da to nije nekisignal Turcima ali, kad su se pribli┼żili turskoj floti, sve je izgledalo mirno. Te┼íki transportni brodovii galije sporo su se kretali kroz nepokretnu vodu, i Koko je gubio strpljenje. Znao je da ih njegovala─Ĺa mo┼że presti─çi i, ┼żeljan akcije i slave, pro┼íao je s fustama izme─Ĺu ostalih brodova i krenuo pravona Turke. Tada su iznenada zagrmeli turski topovi sa obale. Turci su bili opomenuti. Kokovu la─Ĺupogodio je jedan od prvih hitaca, a samo nekoliko minuta kasnije je, ponovo pogo─Ĺena po sredini,potonula. Nekoliko mornara uspelo je da dopliva do obale, ali ve─çina je, uklju─Źuju─çi i samog Kokoa,izginula. Ostale fuste, oko kojih su bile male la─Ĺe, pohrlile su pod za┼ítitu galija.

No, sve vreme doksu im prilazile, turski brodovi nisu prekidali paljbu, koriste─çi se pri ga─Ĺanju svetlo┼í─çu vatri odzapaljenih sme┼ía na vodi a i bleskom sopstvenih topova. Dva ─Źelna transportna broda pogo─Ĺena sunekoliko puta. Bale su ih sa─Źuvale od ozbiljnog o┼íte─çenja; no mornari su bili toliko zauzetiga┼íenjem po┼żara izazvanih pogocima da nisu stizali da pomognu malim la─Ĺama od kojih su mnogepotopljene. Trevizanova galija bila je glavni turski cilj. Dva ─Ĺuleta ispaljena s padine bre┼żuljkapogodila su je tako sna┼żno da je voda po─Źela da prodire u nju. Trevizano i njegova posada morali suda je napuste i pre─Ĺu u ─Źamce. Posle ovog uspeha, turski brodovi su, pri slaboj svetlosti zore,krenuli u napad. Ali hri┼í─çani su ipak uspeli da se izvuku. Posle sat i po borbe, obe eskadre su sevratile na sidri┼íta.─îetrdeset hri┼í─çanskih mornara doplivalo je na obalu do turskih polo┼żaja. Kasnije toga danasvi su pogubljeni na o─Źigled grada.

Za odmazdu, dve stotine ┼íezdeset zarobljenika koji su bili ugradu, dovedeno je na bedeme i pred o─Źima Turaka odse─Źene su im glave.Bitka je jo┼í jednom pokazala da hri┼í─çani nadma┼íuju Turke kvalitetom svojih brodova ipomorskom ve┼ítinom. Ali ipak su pretrpeli skup poraz. Izgubili su jednu galiju, jednu fustu i okodevedeset najboljih mornara. Samo je jedna turska la─Ĺa potopljena. Duboka poti┼ítenost obuzela jegrad. Bilo je jasno da se Turci sada ne mogu isterati iz Zlatnog roga. Njime jo┼í nisu bili potpunoovladali, a jo┼í je postojala i hri┼í─çanska flota. Ali luka vi┼íe nije bila sigurna, a ni duga linija bedemaiza nje nije vi┼íe bila izvan opasnosti od napada. Grcima koji su pamtili da su upravo preko ovihbedema krsta┼íi 1204. prodrli u grad, perspektiva se ─Źinila posebno prete─çom; car i ─Éustinijani suo─Źajavali ne znaju─çi kako da popune ljudstvom sve odbrambene polo┼żaje.Premestiv┼íi polovinu svoje flote u Zlatni rog i osujetiv┼íi poku┼íaj hri┼í─çana da izbace uljeza,Mehmed je odneo veliku pobedu. Izgleda da je on i dalje verovao da se grad mora zauzeti probojemkroz bedeme na kopnenim stranama, ali sada je mogao da bez prekida preti bedemima luke a daistovremeno zadr┼żi dovoljno brodova sa spolja┼ínje strane lanca i tako grad dr┼żi u blokadi. ┼átavi┼íe,ako bi se i desilo da flota koja dolazi u pomo─ç uspe da probije blokadu, ona u luci ne bi bila sigurna.Nova situacija mu je tako─Ĺe omogu─çila i potpuniju kontrolu Pere.

Uloga tamo┼ínjih ─Éenovljana bilaje sramno dvoli─Źna. Vlada ─Éenove ostavila je slobodne ruke lokalnim vlastima, verovatno imsavetuju─çi da se dr┼że politike neutralnosti. Zvani─Źno, one su tako i postupale. Cela kolonija jesaose─çala s bra─çom hri┼í─çanima s druge strane luke. Nekoliko gra─Ĺana pridru┼żilo se ─Éustinijaniju.Trgovci iz kolonije i dalje su trgovali s gradom, ┼íalju─çi robe kolikogod su mogli. Drugi su, istina,trgovali i s Turcima, ali su mnogi od njih slu┼żili kao ┼ípijuni, daju─çi ─Éustinijaniju obave┼ítenjaprikupljena u turskom logoru. Vlasti su svoju neutralnost ve─ç ugrozile dozvolom da se jedan krajlu─Źkog lanca pri─Źvrsti za njihove bedeme; i mada njihove la─Ĺe nisu u─Źestvovale u bici, izgleda da sumornari ─Źinili neke usluge la─Ĺama kod lanca. Ali jednom ─Éenovljaninu je bilo te┼íko da voli Grka, ajo┼í te┼że da voli Mle─Źanina. Nekoliko hrabrih vojnika, kao ─Éustinijani i bra─ça Bokjardi, moglo jesvesrdno usko─Źiti u borbu, ali u Peri, gde prose─Źan ─Źovek sebe nije video u neposrednoj opasnosti,takvo juna┼ítvo izgledalo je pomalo nastrano.Grci i Mle─Źani su uzvra─çali na isti na─Źin. Mada su se iskreno divili ─Éustinijaniju i bili spremni da prihvate njegovo zapovedni┼ítvo, i mada su odavali priznanje i drugim ─Éenovljanima,njima je izgledalo da je Pera gnezdo izdajnika hri┼í─çanstva.

Sigurno je da je u njoj sultan imao svoje┼ípijune, kao ┼íto to pokazuje pri─Źa o poslednjoj bici. Sigurno je, tako─Ĺe, mislilo se, da je neko u Perimorao znati za sultanove pripreme da svoje brodove premesti putem koji je i┼íao tako blizu gradskihbedema. Mada se to nesumnjivo nije moglo spre─Źiti, bar neko upozorenje o ovom pothvatu moglose uputiti preko luke. Nadbiskup Leonardo, i sam ─Éenovljanin, s izvesnom nelagodno┼í─çu pi┼íe opona┼íanju svojih zemljaka.

Ali, ako su hri┼í─çani u Carigradu bili nezadovoljni gra─Ĺanima Pere, bio je to i sultan. Nijemogao poku┼íati da zauzme koloniju, budu─çi zaokupljen opsadom samog Carigrada. Da je zauzmena juri┼í, trebalo je upotrebiti vi┼íe ljudi i oru─Ĺa nego ┼íto je trenutno mogao izdvojiti; a svaka akcijapreduzeta protiv nje verovatno bi dovela ─Ĺenovljansku flotu na Levant, i on bi tako izgubio prevlastna moru. No sada su mu njegovi brodovi u Zlatnom rogu omogu─çili da Peru opkoli. Trgovci odandevi┼íe nisu mogli da lako, veslanjem, prevoze robu preko luke do Carigrada, nose─çi i najnovijaobave┼ítenja o turskom logoru. Ako Pera nije spremna da prekine svoju neutralnost, malo ┼íta bi jo┼ímogla u─Źiniti da pomogne hri┼í─çanskoj stvari; izgleda da su izve┼ítaji agenata, koje je dr┼żao ukoloniji, ubedili sultana da njene vlasti ne─çe preuzeti takav rizik.

Sada je sultan mogao i da pobolj┼ía veze sa Zaganosovom vojskom na bre┼żuljcima iza Pere is pomorskim ┼ítabom na Bosforu. Do tada jedini put pravio je dugu okuku oko mo─Źvarnog rtaZlatnog roga, mada je postojala i pre─Źica preko jednog nezgodnog gaza u njegovim gornjimvodama. Po┼íto je sad u Rogu imao brodove da ga ┼ítite, mogao je izgraditi most preko luke, odmahvi┼íe gradskih bedema. Most je bio pontonski, napravljen od stotinak vinskih buradi po du┼żini ─Źvrstovezanih u parove, koji su malo razmaknuti da bi se dobila ┼íirina prelaza. Preko ove buradi stavljenesu grede, a na njih daske. Pet vojnika moglo je naporedo i─çi preko njih, a mogle su izdr┼żati i te┼íkakola. Za most su bile pri─Źvr┼í─çene plove─çe platforme, svaka dovoljno ─Źvrsta da podnese te┼żinu topa.Trupe su tako bile u stanju da se pod za┼ítitom topova s obale Pere brzo prebace do bedema grada, atopovi su mogli pod novim uglom da sipaju paljbu na bedeme ─Źetvrti Vlaherne. Hri┼í─çani su najve─çi deo brodova i dalje dr┼żali kod lanca da bi spre─Źili spajanje dveju turskihflota, i da bi do─Źekali dobrodo┼ílicom svaku flotilu koja bi im mogla sti─çi u pomo─ç; nekoliko danaTurci se nisu usu─Ĺivali da ih napadnu. Ali njihovo prisustvo tu nije moglo skriti ─Źinjenicu da jeodbrana izgubila kontrolu nad Zlatnim rogom.

Naslov izvora : THE FALL OF CONSTANTINOPLE 1453 by Steven Runciman