Još prije no se Husein obratio arzuhalom na velikog vezira, došlo je između njega i kneza Miloša do interesantne prepiske, koja nam daje jasnu sliku o ovoj dvojici susjeda, a iznio ju je dr. Gavrilović u trećoj knjizi svoga djela ‘Miloš Obrenović’.
Knez Srbije pazio je budnim oko, što se zbiva preko Drine, bio je dobro upućen u razdor plemstva, a i sam je intrigirao, koliko je više mogao.
Nakon bitke na Kosovu poslao je Knez Miloš 50.000 groša Huseinu na peškeš, da ga tako obveže i obećao mu poslati još toliko, kad u Ušćup (Skoplje) dođe. Već u studenom vidio je Miloš, da je Gradaščevićeva stvar propala, pa da mu ne propadne i gornja svota, pisao je Fidahiću u Zvornik, kad je ovaj zatražio danak od Jadra i Radjevine, 29. studenoh (po st.), da je još ljetos na ime toga danka poslao gornju svotu Gradaščeviću kao seraskeru cijele Bosne i uputio ga, da se o tome izvijesti kod samog Gradaščevića, što ovaj i učini.
‘On (Miloš) veli i govori da sablju ima, on je jošt nije počeo ni kovati, a kamo li da je ima, a meni nije potrebno ništa, no samo dosta sablju naoštriti, pa tako u Boga se uzdam i njemu se dobro molim, kad mu ja preko Drine vode pređem i na Šabačko polje s Bošnjacima dođem, još će mi i više peškeša davati i dati, a za mali kusur poreza ondašnjeg naroda hoće mi dževap dati, a kada u Ćupriju palanku dođem, onda ćemo se ne samo za godišnji no i za više zaostavši kusur poreza nakusurivati i naplaćivati s njime, sve što je od naroda ondašnjeg zulumom oduzeo i narod onaj u liko opsao od njega ću uzeti i narodu na volju učiniti.
‘Husein je odgovorio 16. XII. iz Travnika Mahmud paši, ali je pismo bilo zapravo na adresu Miloševu, kome ga je ovaj i poslao. Husein je tvrdio, da mu je Miloš zaista poslao na Kosovo 50.000 groša, ali ne u ime poreza Jadrana i Radjevice već ‘na peškeš’ i ‘sebečanjima svojim jošti više šilat za one moje postupke’. Miloš se vara pisao je Husein dalje, ako se nada da će Jadar i Radjevinu otcijepiti od Bosne:
Miloš je bio veoma razdražen i znajući za komunike, kojim je Gradaščević oglašen za buntovnika i uzurpatora, odgovorio je na gornje pismo izravno Huseinu 4. I. 1832.
Dosad mu nije, piše Miloš odgovarao na pisma, koja su mu dostavljena, jer se nadao, da će se ‘danas sutra opametiti i bolje s komšijama živiti’, ali kad je dobio ovo pismo od Mahmud paše, riješio se da mu odgovori.
Odbija da mu je na peškeš poslao 50.000 groša, on to i većim i silnijim ne čini, a kamo li jednom Huseinu; novac je poslat na ime jadranskog i radjevskog poreza; što pak on tvrdi da Jadra i Radjevine i dio pazarske nahije neće dati Srbiji to je ‘nadimanje’ :
‘Što je sam Bog vodama i gorama ograničio, što je nekad Serbiji pripadalo, i što je premilostivi car naš njoj opet hoće da prisajedini, to niti ti Husein kapetanu, niti Bosna ne možete zaustaviti.’
‘Kažeš da još nisam ni počeo sablju kovati, a kamo li da ju imam. I to ti je smešno! Onaj koji mi je knjaževsku hervaniju i carski fes, sad godina dana, poslao, onaj mi je i sablju dao, meni nije nužno ni kovati je, no tebi treba tražiti ju, koji je nisi od cara polučio, već si se na cara digao, i carske zapovijesti ne primaš’.
‘Pretiš da ćeš iskati račun od mene kada preko Drine pređeš i u Ćupriju dođeš. Ja te za to ne molim da ne činiš. Čik i sutra odma pređi! Sablja ti tvoja ne može ništa pomoći protiv same Serbije a kamo li i protiv Serbije i protiv carske vojske…
Svi smo se bojali skadarskog vezira i sam sultan bojao ga se, pak eno i njega ugasi se, i eno gdi se šeta po Carigradu, i car ga uhvatio za perčin i vuče tamo amo…
Isto tako energično piše Miloš sarajevskim agama protiv Huseina koji se ‘uzneo… kao raspušćano derište za ugursuzima , pak misli da je postao vladalac nad celim svetom…’ i drži ‘da se može boriti samim stihijama vozdušnim’. Miloš je energično preporučivao Sarajlijama da odustanu od Huseina, izjavljujući da je gotov da učini sultanu svaku pomoć protiv ove ‘budale’.
Najzad Miloš završuje da neće da ima posla s njim, za njega beratliju je nepristojno da pregovara i opći carevim buntovnikom, koji se bunom dočepao bosanskog vezirstva, i koji će kao buntovnik i proći. Mahmud paša trikalski naimenovan je za vezira u Bosni: ‘on je vezir bosanski, Husein kapetana Gradaščevića nema u defteru vezira’.
Ali paša Fidahić mnogo je polao na dobre odnose sa Srbijom, jer je dobro znao šta vrijedi samo njena neutralnost u borbi koja će se započeti. Ova raspra između Husein kapetana i Miloša bila mu je vrlo neprijatna i htio je na svaki način da ih zbliži. U toj namjeri obraćao se i Huseinu i Milošu, ali uzalud. Husein je ostao pri svome da je Miloš ‘lagao’.
Huseinovo pismo bilo je zaista puno ponosa i dubokoga uvjerenja u pravednost njegova preduzeća. On se uzda samo u Boga i u ‘svoga lijepoga sveca Muhameda’ i nikoga se ne plaši: ‘ ono lani, veli on, kada smo bili s Božijom pomoć na Kosovu, ti muhur sajbija (veliki vezir) isti je oni bio, imali su svu Rumeliju i Anadoliju, do Ćabe, pak da nas nije Bog očuvao svojom milošću, bi nas sviju popili kao jedan filđan vode’.
Tako će biti uzda se Husein i unapredak. Ako pak Mioš želi živeti u ljubavi s njim, to je lako, neka samo digne ruku i oko s onoga što je njegovo, Huseinovo t. j. s Jadra i Radjevine.
Izvor: Husein kapetan Gradaščević Zmaj od Bosne – Hamdija Kreševljaković
Komentariši